38. Poslednja opomena

»I posle ovoga videh drugoga anđela gde silazi s neba, koji imaše oblast veliku; i zemlja se zasvetli od slave njegove. I povika jakim glasom, govoreći: pade, pade Vavilon veliki i posta stan đavolima i tamnica svakome duhu nečistome, i tamnica svih ptica nečistih i mrskih.« »I čuh glas drugi s neba koji govori: iziđite iz nje, narode moj, da se ne pomešate u grehe njezine, i da vam ne naude zla njezina.« (Otkrivenje 18,1.2.4)

Ovaj biblijski tekst unapred ukazuje na vreme kada će, u skladu s vešću drugog anđela (Otkrivenje 14,8), biti ponovo objavljen pad Vavilona, uz dodatnu napomenu o pokvarenosti koja je, posle prvog objavljivanja ove vesti u leto 1844. godine prodrla u razne verske zajednice koje sačinjavaju Vavilon. Ovde je opisano strašno stanje verskoga sveta. Posle svakog odbacivanja istine ljudski duh postaje sve mračniji, njegovo srce sve upornije, dok na kraju otvoreno stane na stranu tvrdokornih nevernika. Prkoseći opomenama koje im je Bog uputio, ljudi će nastaviti da gaze bar jedan propis iz Dekaloga, sve dok ne počnu da progone one koji ih smatraju svetima. Preziranje Božje Reči i Njegovog naroda, znači i preziranje Hrista. Kada Crkve budu prihvatile spiritistička učenja, biće uklonjena sva ograničenja postavljena telesnom srcu, a ispovedanje religije postaće samo plašt kojim će biti pokriveno najgore bezakonje. Verovanje u pojavljivanje duhova otvara vrata lažnim duhovima i đavolskim naukama, i tako će se uticaj zlih anđela osetiti i u Crkvama.

O Vavilonu, u vreme koje je opisano u ovom proročanstvu, rečeno je sledeće: »Jer gresi njezini dopreše tja do neba, i Bog se opomenu nepravde njezine!« (Otkrivenje 18,5) Vavilon je napunio meru svoje krivice, i uskoro treba da ga zadesi propast. Međutim, Bog ima svoj narod u Vavilonu, i pre nego što ga bude pohodio svojim sudovima, pozvaće ove verne ljude da izađu iz njega, da ne učestvuju u njegovim gresima i da im ne »naude zla« njegova. Upravo zato nastaje pokret, simbolički predstavljen anđelom koji silazi s neba, koji obasjava zemlju svojom slavom i moćnim glasom objavljuje grehe Vavilona. U vezi s njegovom porukom, čuje se i poziv: »Izađite iz nje, narode moj!« Ove poruke, zajedno s vešću trećeg anđela, sačinjavaju konačnu opomenu koja treba da se uputi stanovnicima Zemlje.

Težak će biti izbor s kojim će svet morati da se suoči. Zemaljske sile, ujedinjene u borbi protiv Božjih zapovesti, izdaće dekret da se svi »mali i veliki, bogati i siromašni, slobodnjaci i robovi« (Otkrivenje 13,16) moraju pokoriti običajima Crkve i svetkovati lažni dan odmora. Oni koji budu odbili da se pokore, biće kažnjeni građanskim kaznama, a posle toga biće proglašeno da zaslužuju i smrt. Sa druge strane, Božji zakon, koji zahteva svetkovanje Stvoriteljevog dana odmora, traži poslušnost i preti gnevom svim prekršiocima svojih propisa.

Pored mogućnosti izbora koja mu je tako jasno objavljena, svako ko slušajući ljudske propise, pogazi Božji zakon, dobija žig zveri, odnosno prihvata znak vernosti sili koju je izabrao da posluša umesto Boga. Opomena s Neba glasi: »Ko se god pokloni zveri i ikoni njezinoj i primi žig na čelo svoje ili na ruku svoju i on će piti od vina gneva Božjega koje je nepomešano utočeno u čašu gneva njegova.« (Otkrivenje 14,9.10)

Međutim, niko neće morati da oseti žestinu Božjeg gneva, sve dok njegovom umu i njegovoj savesti istina ne bude jasno objavljena i dok je ne bude odbacio. Ima mnogo onih koji nikada nisu imali priliku da čuju posebne istine za ovo vreme. Obaveznost četvrte zapovesti nikada im nije bila objavljena u pravoj svetlosti. Onaj koji čita svako srce i poznaje svaku pobudu neće dozvoliti da nijedan od onih koji traži poznanje istine bude prevaren u odnosu na pitanja oko kojih postoji sukob. Dekret neće biti nametnut ljudima kao slepim izvršiocima. Svako treba da dobije dovoljno svetlosti da bi mogao razumno da odluči.

Pitanje svetkovanja sedmičnog dana odmora, poslužiće kao velika proba vernosti, jer je ta istina posebno napadnuta. Kada ljudi budu stavljeni pred tu konačnu probu, biće povučena i linija razdvajanja između onih koji služe Bogu i onih koji Mu ne služe. Dok će svetkovanje lažnog dana odmora u skladu sa zemaljskim zakonima, a suprotno četvrtoj zapovesti, predstavljati zakletvu vernosti sili koja se protivi Bogu, svetkovanje biblijskog dana odmora, u znak poslušnosti Božjem zakonu, biće dokaz vernosti Stvoritelju. Tako će jedna grupa, prihvatajući znak pokornosti zemaljskim silama, primiti žig zveri, dok će druga, birajući znak vernosti božanskom autoritetu, primiti Božji pečat.

Oni koji su objavljivali istine iz poruke trećeg anđela, sve do tada bili su često proglašavani izazivačima nemira. Njihova predviđanja da će verska netrpeljivost zavladati u Sjedinjenim Državama, da će se država i Crkva sjediniti u gonjenju onih koji drže Božje zapovesti, smatrana su neosnovanim i besmislenim tvrđenjima. Davane su uverljive izjave da ova zemlja nikada ne može postati ništo drugo osim onoga što je uvek bila – braniteljka verske slobode! Međutim, kada se o zakonskoj obavezi svetkovanja nedelje bude vrlo široko raspravljalo, svi će shvatiti da se događaji u koje su tako dugo sumnjali, u čiju mogućnost nisu verovali, brzo približavaju, pa će treća anđeoska vest ostaviti na ljude utisak kakav do tada nikada nije ostavljala.

Bog je u svakom naraštaju imao svoje sluge koje su žigosale greh, kako u svetu tako i u Crkvi. Međutim, ljudi vole da slušaju mile reči, jer čistu, neulepšanu istinu ne žele da prihvate. Mnogi reformatori, prihvatajući se svoga dela, odlučivali su da budu vrlo oprezni u žigosanju greha u Crkvi i u narodu. Nadali su se da će svojim primerom stvarnog hrišćanskog života pokrenuti ljude da se vrate biblijskoj nauci. Međutim, Božji Duh se spustio na njih kao što se nekada spustio na Iliju, šaljući ga da žigoše grehe pokvarenog vladara i otpalog naroda, pa nisu mogli da ćute, nisu mogli da se uzdrže da ne propovedaju jasne biblijske izjave – nauku koju su prvobitno oklevali da objavljuju. Bili su navedeni da revno propovedaju istinu i da govore o opasnostima koje prete duši. Izgovarali su reči koje im je Gospod davao da govore, ne plašeći se posledica, i narod je morao da čuje opomenu.

Tako će biti objavljena i poruka trećeg anđela. Kada bude došlo vreme da se ona još snažnije objavi, Gospod će delovati preko svojih skromnih oruđa, usmeravajući misli onih koji se budu posvetili Njegovoj službi. Radnici će biti osposobljeni za rad zahvaljujući mnogo više Svetom Duhu kojim će biti pomazani, nego pripremanju u obrazovnim ustanovama. Ljudi vere i molitve biće pokrenuti da puni svete revnosti izađu i da objavljuju reči koje im je Gospod dao. Gresi Vavilona biće obelodanjeni. Strašne posledice zakonskog nametanja crkvenih običaja autoritetom građanskih vlasti, prodiranje spiritizma, potajno, ali ubrzano jačanje rimske vlasti – sve to biće razotkriveno. Ove svečane opomene zaista će pokrenuti ljude. Hiljade i hiljade onih koji nikada nisu čuli reči slične ovima sada će ih čuti. Začuđeno će slušati svedočanstvo da je Vavilon u stvari Crkva, koja je pala zbog svojih zabluda i greha, zbog odbacivanja istine koju joj je Nebo poslalo. I dok ljudi budu odlazili svojim dotadašnjim učiteljima i željno se raspitivali: »Da li je to zaista tako«, njihovi sveštenici, da bi utišali strah i umirili njihovu probuđenu savest, pričaće im bajke i proricati prijatne događaje. Međutim, pošto će mnogi odbiti da se zadovolje ljudskim autoritetima i zahtevati ono jasno »Tako reče Gospod«, njihovi omiljeni klerici, kao nekada fariseji, napuniće se gneva što neko sumnja u njihov autoritet, odbiće poruku kao da je sotonska i pokrenuti mnoštvo koje voli greh da zlostavlja i progoni one koji je objavljuju.

Sotona će se pokrenuti kada sukob bude zahvatio nove oblasti i kada ljudske misli budu usmerene Božjem pogaženom zakonu. Sila koja bude pratila poruku razgneviće one koji su ustali protiv nje. Sveštenici će uložiti skoro nadljudske napore da spreče svetlost da ne obasja njihova stada. Svim raspoloživim sredstvima pokušaće da spreče rasprave o tim životnim pitanjima. Crkva će se osloniti na snažnu ruku građanskih vlasti i u tom poslu ujediniće se protestanti i katolici. Kada pokret za ozakonjenje svetkovanja nedelje postane smeliji i odlučniji, biće proglašen zakon protiv onih koji poštuju Božje zapovesti. Biće im zaprećeno kaznama i tamnicom, a nekima će biti ponuđena uticajna mesta i druge nagrade i prednosti, da bi ih privoleli da odbace svoju veru. Međutim, njihov odlučni odgovor glasiće: »Pokažite nam iz Božje reči gde grešimo!« Ovakvu molbu uputio je i Luter kada se našao u sličnim okolnostima. Oni koji će biti pozvani pred sudove snažno će braniti istinu i neki od onih koji će ih slušati biće pokrenuti da im se pridruže i prihvate poštovanje svih Božjih zapovesti. Tako će istina biti objavljena hiljadama ljudi koji inače ne bi saznali za nju.

Savesna poslušnost Božjoj Reči biće smatrana pobunom. Zaslepljeni sotonskom silom, roditelji će postupati oštro i surovo prema svojoj voljenoj deci, koja drže Božje zapovesti, gospodari i gospodarice tlačiti sluge koje žele da poštuju Božje zapovesti. Osećanja će ohladneti, roditelji će svoju decu lišavati nasledstva i izgoniti iz svoga doma. Doslovno će se ispuniti Pavlove reči: »I koji pobožno hoće da žive u Hristu Isusu, biće gonjeni.« (2. Timotiju 3,12) Kada branioci istine budu odbili da svetkuju nedelju kao dan odmora, neki od njih biće bačeni u tamnice, neki poslani u izgnanstvo, a prema nekima će se postupati kao prema robovima. Ljudskom razumu sve ovo u sadašnjim prilikama izgleda nemoguće, ali kada se Božji Duh, koji zadržava ljude, bude povukao iz njihove sredine, i kada ljudi budu potpuno prepušteni vlasti sotone, koji obuzdava božanske propise, nastupiće neočekivani događaji. Ljudsko srce može postati vrlo okrutno kada u njemu nestane ljubavi i bogobojaznosti.

Velika grupa onih koji su izrazili veru u vest trećeg anđela, ali nisu bili posvećeni poslušnošću istini, kada se oluja bude razbesnela odbaciće svoju veru i pridružiće se redovima protivnika. Sjedinjujući se sa svetom, nadahnjuju istim duhom, počeli su i zbivanja da posmatraju u skoro istoj svetlosti kao i svet, i kada budu stavljeni na probu, spremno će odabrati lakšu, popularniju stranu. Daroviti ljudi pristojnog ponašanja, koji su se nekada radovali istini, poslužiće se svojim sposobnostima da varaju i zavode bližnje. Oni će postati najogorčeniji neprijatelji svoje nekadašnje braće. Kada svetkovatelji Subote budu izvođeni pred sudove da odgovaraju zbog svoje vere, ovi otpadnici biće najuspešnija sotonska oruđa koja će ih klevetati i optuživati i svojim lažnim izveštajima i sumnjičenjima okrenuti upravitelje protiv njih.

Vera Gospodnjih slugu u ovo vreme progonstva, biće stavljena na probu. Oni će verno objavljivati opomenu, težeći za Bogom i Njegovom Rečju. Božji Duh, koji je delovao na njihovo srce, pokrenuo ih je da govore. Nadahnuti svetom revnošću, pokrenuti božanskim uticajem, obavljaće svoje dužnosti ne obazirući se na posledice kojima će ih izložiti objavljivanje Reči koju im je Gospod dao. Oni neće pitati za svoje zemaljske interese, niti će pokušavati da sačuvaju svoj ugled ili svoj život. Međutim, kada se oluja protivljenja i prigovora bude razbesnela nad njima, neki od njih, savladani zaprepašćenjem, biće spremni da uzviknu: »Da smo mogli da predvidimo posledice svojih reči, mi bismo ćutali!« Biće okruženi teškoćama. Sotona će ih napadati žestokim iskušenjima. Činiće im se da obavljanje dela, koje su prihvatili, nadmašuje sve njihove sposobnosti. Biće izloženi opasnosti da budu uništeni. Oduševljenja koje će ih pokretati sada će nestati, ali više neće moći natrag. I onda, svesni svoje potpune bespomoćnosti, zatražiće snagu od Svemogućega. Setiće se da reči koje su izgovarali nisu bile njihove, već Onoga koji ih poslao da upute opomenu. Bog će staviti istinu u njihovo srce, i oni neće moći da je ne objave.

Iste nevolje su doživele i Božje sluge iz proteklih vekova. Viklif, Hus, Luter, Tindal, Bakster, Vesli tražili su da se svaka nauka mora proveriti Biblijom i isticali da su spremni da odbace sve što Biblija osuđuje. Protiv ovih ljudi progonstvo je besnelo surovom žestinom, ali oni nisu prestali da objavljuju istinu. Različita razdoblja u istoriji Crkve bila su obeležena pojavom posebnih istina, prilagođenih potrebama Božjeg naroda toga vremena. Svaka nova istina probijala se uprkos mržnji i protivljenju, tako da su oni koji su bili blagosloveni njenom svetlošću, prolazili su kroz iskušenja i nevolje. Gospod otkriva posebne istine ljudima kada se pojavi posebna potreba. Ko bi se usudio da je ne objavi? On zapoveda svojim slugama da objave svetu poslednji poziv milosti. Oni ne mogu ostati nemi, ukoliko ne žele da ugroze spasenje svoje duše. Hristovi poslanici nikada ne obraćaju pažnju na posledice. Oni moraju da obave svoju dužnost, a posledice prepuštaju Bogu.

Božje sluge ponovo će postati zbunjene kada se protivljenje rasplamsa i postane žestoko, jer će im izgledati da su sami izazvali krizu. Međutim, savest i Božja Reč uveriće ih da je njihovo ponašanje bilo pravilno; pa iako se nevolje nastavljaju oni će biti dovoljno jaki da ih podnesu. Bitka postaje sve neposrednija i oštrija, ali njihova vera i njihova hrabrost jačaju u skladu sa potrebama. Njihovo svedočanstvo glasi: »Mi se ne smemo igrati Božjom Rečju i deliti Božji zakon: označavati jedan njegov deo životno važan, a drugi nebitan da bismo tako zadobili naklonost sveta. Gospod kome služimo može nas izbaviti. Hristos je pobedio zemaljske sile i zato ne treba da se plašimo već pobeđenog sveta.«

Progonstvo u svim njegovim oblicima samo je praktična primena jednog načela koje će postojati sve dok sotona bude postojao i dok hrišćanstvo bude raspolagalo životnom snagom. Niko ne može da služi Bogu, a da time ne navuče na sebe protivljenje sila tame. Zli anđeli će ga napadati, uplašeni da će im svojim uticajem oteti plen iz ruku. Zli ljudi, ukoreni njegovim primerom, sjediniće se s demonima u pokušaju da ga primamljivim iskušenjima odvoje od Boga. Kada u tome ne budu uspeli, tada će primeniti silu kojom će savest izložiti pritisku.

Međutim, sve dok Isus bude obavljao službu čovekovog posrednika u nebeskom Svetilištu, u ponašanju upravitelja i naroda osećaće se uticaj Svetoga Duha koji obuzdava gnev. On u izvesnoj meri i dalje utiče na zemaljske zakone. Da to nije slučaj, stanje u svetu bilo bi mnogo teže nego što je sada. Iako su mnogi upravljači u svetu aktivne sotonske sluge, i Bog ima svoje sluge među vođama naroda. Neprijatelj utiče na svoje sluge da predlažu mere koje bi u velikoj meri ometale Božje delo; ali državnici koji se boje Gospoda i nalaze se pod uticajem svetih anđela, ustaju i neoborivim dokazima suprotstavljaju se takvim predlozima. Tako nekoliko ljudi može da zaustavi snažnu struju zla. Protivljenje neprijatelja istine biće obuzdano da bi poruka trećeg anđela mogla da obavi svoje delo. Kada konačna opomena bude objavljena, privući će pažnju vodećih ljudi preko kojih Gospod sada deluje, a neki od njih prihvatiće je i u vreme velike nevolje biti na strani Božjeg naroda.

Anđeo koji podržava objavljivanje vesti trećeg anđela svojom slavom treba da obasja ceo svet. Ovde je prorečeno delo najširih razmera i neobične sile. Pokret čekalaca drugog Hristovog dolaska iz 1840. do 1844. godine predstavljao je slavno ispoljavanje Božje sile; vest prvog anđela bila je odnesena u sve misionarske stanice po celom svetu, pa je u nekim zemljama nastupilo takvo buđenje verske svesti, kakvog nije bilo ni u jednoj zemlji još od vremena reformacije u šesnaestom stoleću; ali sve to nadmašiće moćni pokret u vreme objavljivanja poslednje opomene trećeg anđela.

Ovo delo postaće slično onome koje se dogodilo na dan Pedesetnice. Kao što je »rani dažd« delovao prilikom izlivanja Svetoga Duha u početku propovedanja jevanđelja, i pokrenuo klijanje dragocenog semena, tako će u vreme »poznoga dažda«, koji će biti izliven na kraju propovedanja, nastupiti sazrevanje žetve. »Tada ćemo poznati Gospoda i sve ćemo ga više poznavati; jer mu je izlazak uređen kao zora i doći će nam kao dažd, kao pozni dažd koji natapa zemlju.« (Osija 6,3) »I vi, sinovi Sionski, radujte se i veselite se u Gospodu Bogu svojemu, jer će vam dati dažd na vreme, i pustiće vam dažd rani i pozni na vreme.« (Joilo 2,23) »I biće u poslednje dane, govori Gospod, izliću od Duha svojega na svako telo.« »I biće da će se svaki spasti koji prizove ime Gospodnje.« (Dela 2,17.21)

Veliko delo propovedanja jevanđelja neće se završiti manjim pokazivanjem Božje sile od one koja je obeležila njegov početak. Proročanstva koja su se ispunila izlivanjem ranoga dažda u početku propovedanja jevanđelja treba ponovo da se ispune prilikom njegovog završetka u obliku poznoga dažda. Tako će nastati »vremena odmaranja od lica Gospodnjega« koja je apostol Petar očekivao kada je napisao: »Pokajte se, dakle, i obratite se da se očistite od greha svojih da dođu vremena odmaranja od lica Gospodnjega, i da pošlje napred narečenoga vam Isusa Hrista.« (Dela 3,19.20)

Božje sluge, lica ozarenih svetim posvećenjem, žuriće od mesta do mesta da objave vest sa Neba. Hiljade glasova, po celoj Zemlji, objavljivaće opomenu. Događaće se čuda, bolesnici će ozdravljati, a znaci i velika čuda pratiće vernike. Sotona će, takođe, delovati i činiti lažna čuda, učiniće da i oganj s neba padne na zemlju pred ljudima (Otkrivenje 13,13). Stanovnici Zemlje na ovaj način biše prisiljeni da se opredele.

Poruka će biti objavljivana ne toliko snagom dokaza, koliko snagom dubokog osvedočenja Božjim Duhom. Dokazi su već bili predstavljeni. Seme je već bilo posejano, a sada treba da proklija i da donese rod. Literatura koju su evanđeoski radnici rasprostranili izvršila je svoj uticaj, ali su mnogi, na koje je istina ostavila dubok utisak, bili sprečeni da je potpuno shvate ili da je poslušaju. Međutim, zraci svetlosti sada svuda prodiru, i istina je otkrivena i postala jasna, a iskrena Božja deca raskinuće veze koje su ih sputavale. Porodične veze, odnosi u crkvi, sada ništa više nije dovoljno snažno da ih zadrži. Istina im je dragocenija od svega ostalog. Uprkos silama koje su se svrstale protiv istine, veliko mnoštvo ljudi i žena prelazi na Gospodnju stranu.