28. Suočavanje sa izveštajem o ličnom životu – Istražni sud

Prorok Danilo piše: »Gledah dokle se postaviše prestoli, i starac sede na kojemu beše odelo belo kao sneg, i kosa na glavi kao čista vuna, presto mu beše kao plamen ognjeni, i točkovi mu kao oganj razgoreo, reka ognjena izlažaše i tecijaše ispred njega, tisuća tisuća služaše mu, i deset tisuća po deset tisuća stajahu pred njim; sud sede i knjige se otvoriše.« (Danilo 7,9.10)

Na ovaj način, u proročkom viđenju, bio je predstavljen veliki i svečani dan kada će karakter i život svih ljudi proći ispred Sudije cele Zemlje, i kada će svakom čoveku biti određena plata »po delima njegovim«. Starac je Bog Otac. Psalmista kaže: »Pre nego se gore rodiše i sazda se zemlja i vasiljena, i od veka do veka ti si Bog.« (Psalam 90,2) Upravo će On, Začetnik postojanja svih bića, i Izvor svih zakona, predsedavati tom sudu. Sveti anđeli, kao sluge i svedoci, u broju od »deset tisuća puta deset tisuća i tisuću tisuća«, prisustvovaće ovom velikom suđenju.

»Videh u utvarama noćnim i gle, kao sin čovečji iđaše s oblacima nebeskim, i dođe do starca i stade pred njim. I dade mu se vlast, i slava, i carstvo, da mu služe svi narodi i plemena i jezici; vlast je njegova vlast večna, koja neće proći, i carstvo se njegovo neće rasuti.« (Danilo 7,13.14) Hristov dolazak, koji je ovde opisan, nije Njegov drugi dolazak na Zemlju. On dolazi k Starcu na Nebo da primi vlast i slavu i carstvo, što sve treba da Mu bude predato pri kraju Njegovog posredničkog delovanja. Upravo je ovaj dolazak, a ne Njegov drugi dolazak na Zemlju bio prorečen u proročanstvu kao događaj koji treba da se odigra na kraju 2300 dana i noći, 1844. godine. Praćen nebeskim anđelima, naš veliki Poglavar sveštenički ušao je u svetinju nad svetinjama, pojavio se u Božjoj prisutnosti da obavi poslednji deo svoje službe u korist čoveku – da obavi delo istražnog odnosno predadventnog suda i delo pomirenja za sve koji su pokazali da imaju prava na njegove blagoslove.

U ceremonijalnoj službi samo oni koji su došli pred Boga s priznanjem greha i pokajanjem, čiji su gresi, krvlju žrtve za greh, bili preneseni u Svetilište, mogli su da učestvuju u službi na Dan pomirenja. Isto tako na veliki dan konačnog pomirenja i istražnog ili predadventnog suda biće razmotreni slučajevi samo onih koji su tvrdili da pripadaju Božjem narodu. Suđenje zlima je posebno i odvojeno delo koje će biti kasnije obavljeno. »Jer je vreme da počne sud od kuće Božje: ako li se najpre od vas počne, kakav će biti posledak onima što se protive Božjemu jevanđelju?« (1. Petrova 4,17)

Knjige kakve će biti, u kojima su zabeležena imena i dela ljudi, treba da odrede izveštaje na nebu, odluke suda. Prorok Danilo kaže: »I sud sede i knjige se otvoriše.« Pisac Otkrivenja, opisujući isti prizor, dodaje: »I druga se knjiga otvori, koja je knjiga života; i sud primiše mrtvaci, kao što je napisano u knjigama, po delima svojim.« (Otkrivenje 20,12)

Knjiga života sadrži imena svih onih koji su ikada služili Bogu. Isus je rekao svojim učenicima: »Nego se radujte što su vaša imena napisana na nebesima.« (Luka 10,20) Pavle govori o svojim vernim saradnicima, »čija su imena u knjizi života«. (Filibljanima 4,3) Danilo, gledajući u viđenju »žalosno vreme kakvoga nije bilo otkako je naroda«, izjavljuje da će Božji narod biti izbavljen, »svaki koji se nađe zapisan u knjizi«. Pisac Otkrivenja kaže da će u Božji grad ući samo oni čija su imena »zapisana u životnoj knjizi Jagnjeta« (Danilo 12,1; Otkrivenje 21,27)

»Knjiga za spomen« napisana je pred Gospodom i u njoj su zabeležena dobra dela »onih koji se boje Gospoda i misle o imenu njegovu«. (Malahija 3,16) Njihove reči vere, njihova dela ljubavi, zapisana su na Nebu. Nemija govori o tome kada kaže: »Pomeni me, Bože moj… nemoj izbrisati dobara mojih koja učinih domu Boga svojega i službi njegovoj!« (Nemija 13,14) U Božjoj Knjizi za spomen svako pravedno delo je ovekovečeno. U njoj je verno zapisano svako savladano iskušenje, svako pobeđeno zlo, svaka izgovorena reč nežnog saučešća. U njoj je zabeleženo svako delo žrtve, svaka patnja i svaka žalost Hrista radi. Psalmista kaže: »U tebe je izbrojeno moje potucanje, suze se moje čuvaju u sudu kod tebe, one su u knjizi tvojoj!« (Psalam 56,8)

Tu je i zapis o ljudskim gresima. »Jer će svako delo Bog izneti na sud i svaku tajnu bila dobra ili zla.« (Propovednik 12,14) »A ja vam kažem da će za svaku praznu reč koju reku ljudi dati odgovor na dan strašnoga suda.« Spasitelj je kazao: »Jer ćeš se svojim rečima opravdati, i svojim ćeš se rečima osuditi.« (Matej 12,36.37) Tajne namere i pobude nalaze se u ovom nepogrešivom popisu, jer će Bog »izneti na videlo što je sakriveno u tami, i objaviće savete srdačne.« (1. Korinćanima 4,5) »Eto, napisano je preda mnom… za bezakonja vaša i za bezakonja otaca vaših, veli Gospod.« (Isaija 65,6.7)

Delo svakog čoveka biće pregledano pred Bogom i biće ubeleženo kao vernost ili nevernost. Pored svakog imena u nebeskim knjigama, biće zapanjujućom tačnošću unesena svaka rđava reč, svako sebično delo, svaka neizvršena dužnost, svaki potajni greh sa svakim licemerstvom. Zanemarene opomene i ukori poslani s Neba, neiskorišćeni trenuci, propuštene prilike, uticaj na dobro ili na zlo, sa svojim dalekosežnim posledicama – sve to zapisano je perom anđela zapisničara.

Božji zakon je merilo prema kome će se na sudu ocenjivati karakter i život ljudi. Mudri čovek kaže: »Glavno je svemu što si čuo: Boga se boj i zapovsti njegove drži, jer je to sve čoveku. Jer će svako delo Bog izvesti na sud i svaku tajnu, bila dobra ili zla.« (Propovednik 12,13.14) Apostol Jakov ovako savetuje svoju braću: »Tako govorite i tako tvorite kao oni koji će zakonom slobode biti suđeni.« (Jakov 2,12)

Oni koji će na sudu biti proglašeni »dostojnima«, ustaće prilikom vaskrsenja pravednika. Isus je rekao: »A koji se udostoje dobiti onaj svet i vaskrsenje iz mrtvih… više ne mogu umreti, jer su kao anđeli, i sinovi su Božji kad su sinovi vaskrsenja.« (Luka 20,35.36) Isus ponovo izjavljuje da će »oni koji su činili dobro« ustati »u vaskrsenje života«. (Jovan 5,29) Umrli pravednici ustaće tek posle suda na kome su proglašeni dostojni »vaskrsenja života«. Prema tome, neće biti prisutni na sudu kada izveštaji o njima budu razmatrani i rešavani njihovi slučajevi.

Isus će se pojaviti kao njihov Zastupnik, da se pred Bogom zauzme za njih. »Ako ko sagreši, imamo zastupnika kod oca, Isusa Hrista pravednika.« (1. Jovanova 2,1) »Jer Hristos ne uđe u rukotvorenu svetinju, koja je prilika prave, nego u samo nebo, da se pokaže sad pred licem Božjim za nas.« »Zato i može uvek spasti one koji kroza nj dolaze k Bogu, kad svagda živi da se može moliti za njih.« (Jevrejima 9,24; 7,25)

Kada knjige izveštaja budu otvorene na sudu, život svih koji su verovali u Isusa biće ispitan pred Bogom. Počevši od onih koji su prvi živeli na Zemlji, naš Zastupnik predstaviće slučajeve svake nove generacije i završiti sa živima. Svako ime biće spomenuto, svaki slučaj temeljito ispitan. Imena će biti prihvatana, ali i odbacivana. Ako se uz neko ime budu našli gresi, koji su knjigama izveštaja ostali zapisani, kao neokajani neoprošteni, ono će biti izbrisano iz Knjige života, ali će i izveštaj o njegovim dobrim delima biti izbrisan i Božje Knjige za spomen. Gospod je rekao Mojsiju: »Ko mi je sagrešio, onoga ću izbrisati iz knjige svoje.« (2. Mojsijeva 32,33) Prorok Jezekilj ovako piše o tome: »Kada bi se pravednik odvratio od pravde svoje i činio nepravdu… pravedna dela njegova, što je god činio, neće se spomenuti.« (Jezekilj 18,24)

Svima koji su se zaista pokajali za svoje grehe i verom prihvatili Isusovu krv kao svoju žrtvu pomirenja, biće upisano pomilovanje pored njihovog imena u nebeskim knjigama; Kada su postali učesnici u Hristovoj pravednosti i pošto je ustanovljeno da je njihov karakter u skladu s Božjim zakonom, njihovi gresi biće izbrisani, a oni proglašeni dostojnim večnog života. Preko proroka Isaije, Gospod izjavljuje: »Ja, ja sam brišem tvoje prestupe sebe radi, i greha tvojih ne pominjem.« (Isaija 43,25) Isus je rekao: »Koji pobedi, on će se obući u haljine bele, i neću izbrisati imena njegova iz knjige života, i priznaću ime njegovo pred ocem svojim i pred anđelima njegovim.« »I koji god prizna mene pred ljudima, priznaću i ja njega pred ocem svojim koji je na nebesima. A ko se odreče mene pred ljudima, odreći ću se i ja njega pred ocem svojim koji je na nebesima.« (Otkrivenje 3,5; Matej 10,32.33)

I najživlje zanimanje koje ljudi pokazuju prema odlukama zemaljskih tribunala samo bledo prikazuje zanimanje za rad nebeskog suda, kada se imena iz Knjige života budu pojavljivala pred Sudijom cele Zemlje. Božanski Posrednik će tada zatražiti da budu oprošteni prestupi svima koji su pobedili verom u Njegovu krv, i da posle toga budu vraćeni u svoj edemski dom i krunisani kao sunaslednici zajedno s Njim nad svojom »prvom vlašću«. (Mihej 4,8). Sotona je u svojim naporima da prevari i iskuša ljudski rod, zamislio da osujeti Božji plan prilikom stvaranja čoveka, ali Hristos sada zahteva da se taj plan ostvari i primeni kao da čovek nikada nije ni sagrešio. On za svoj narod traži ne samo pomilovanje i posvećenje, potpuno i savršeno, već i njegovo sudelovanje u svojoj slavi i mesto na svom prestolu.

Dok Isus zastupa primaoce svoje blagodati, sotona ih optužuje pred Bogom kao prestupnike. Veliki varalica pokušao je da ih navede da postanu sumnjičavi, da izgube svoje poverenje u Boga, da se odvoje od Njegove ljubavi, da prekrše Njegov zakon. Sada ukazuje na izveštaj o njihovom životu, na mane njihovog karaktera, na njihovu nesličnost sa Hristom, kojom su naneli sramotu svom Otkupitelju, na sve grehe na koje je pokušao da ih navede, i uzima sebi pravo da ih proglasi svojim podanicima.

Isus ne pokušava da opravda njihove grehe, ali ukazuje na njihovo pokajanje i njihovu veru i, zahtevajući za njih oproštenje, pred Ocem i svetim anđelima, podiže svoje ranjene ruke i kaže: »Ja ih poznajem po imenu. Zapisani su na dlanovima mojih ruku! ‘Žrtva je Bogu duh skrušen, srca skrušena i poništena ne odbacuješ, Bože!’« (Psalam 51,17) Opadaču svoga naroda upućuje sledeće reči: »Gospod da te ukori, sotono, Gospod da te ukori, koji izabra Jerusalim. Nije li on glavlnja istrgnuta iz ognja?« (Zaharija 3,2) Hristos će svoje verne ogrnuti plaštem svoje pravednosti, da bi mogao da ih predstavi svome Ocu kao »slavnu crkvu, koja nema mane ni mrštine ili takoga čega.« (Efescima 5,27) Njihova imena zapisana su u Knjizi života, i o njima je napisano: »I hodiće sa mnom u belima, jer su dostojni!« (Otkrivenje 3,4)

Tako će biti ostvareno potpuno ispunjenje novozavetnog obećanja: »Jer ću im oprostiti bezakonja njihova, i greha njihovih neću više pominjati!« (Jeremija 31,34) »U one dane i u ono vreme, govori Gospod, tražiće se bezakonje Izrailjevo, ali ga neće biti; i gresi Judini, ali se neće naći, jer ću oprostiti onima koje ostavim!« (Jeremija 50,20) »I u ono vreme biće klica Gospodnja na slavu i čast, i plod zemaljski na krasotu i diku ostatku Izrailjevu. I ko ostane u Sionu i ko još bude u Jerusalimu, zvaće se svet, svaki koji bude zapisan za život u Jerusalimu.« (Isaija 4,2.3)

Delo istražnog ili predadventnog suda i brisanja greha treba da bude obavljeno pre drugog Gospodnjeg dolaska. Pošto mrtvima treba da se sudi u skladu sa podacima zapisanim u knjigama, nemoguće je da se gresi ljudi mogu izbrisati pre suda na kome će biti ispitan njihov slučaj. Apostol Petar jasno izjavljuje da će gresi vernika biti izbrisani kada »dođu vremena odmaranja od lica Gospodnjega«, kada Bog bude poslao »napred narečenoga vam Isusa Hrista«. (Dela 3,19.20) Kada bude završen istražni sud, Hristos će doći i nagrada će Njegova doći s Njim da svakome čoveku da prema njegovim delima.

Za vreme ceremonijalne službe, poglavar sveštenički, pošto obavi službu pomirenja za Izrailj, izlazio je iz Svetilišta i blagosiljao narod. Tako će se i Hristos, na kraju svoga posredničkog dela, pojaviti »bez greha na spasenje« (Jevrejima 9,28), da večnim životom blagoslovi svoj narod koji Ga čeka. Kao što je sveštenik, uklanjajući grehe iz Svetilišta, morao da ih ispovedi nad glavom jarca za Azazela, tako će i Hristos preneti sve te grehe na sotonu, koji je začetnik greha i podstrekač na greh. Jarac za Azazela, noseći grehe Izrailja, bio je odveden u »pustinju« (3. Mojsijeva 16,22); tako će i sotona, noseći krivicu za sve grehe na koje je naveo pripadnike Božjeg naroda, biti zarobljen hiljadu godina na Zemlji, koja će tada biti pusta, bez stanovnika, i konačno će pretrpeti punu kaznu za greh u ognju koji će uništiti sve bezakonike. Tako će veliki plan otkupljenja dobiti svoje ispunjenje u konačnom brisanju greha i izbavljenju svih koji su bili spremni da odbace zlo.

U vreme određeno za sud – posle isteka 2300 dana i noći 1844. godine ‑ počelo je delo istraživanja i brisanja greha. Svi koji su se ikada nazivali Hristovim imenom moraće da prođu kroz proces istraživanja. I živi i mrtvi primiće sud po onome »što je napisano u knjigama, po delima svojima«. (Otkrivenje 20, 12)

Gresi, za koje se grešnik nije pokajao i koje nije odbacio neće mu biti oprošteni ni izbisani iz knjiga izveštaja, već će ostati da u dan Gospodnji svedoče protiv njega. On je možda učinio svoja zla dela na svetlosti dana ili u tami noći, ali ona će biti jasno otkrivena pred Onim pred kojim ćemo se svi pokazati. Božji anđeli su videli svaki greh i zapisali ga kao nepogrešive izveštaje. Greh se može sakriti, poreći prikriti pred ocem, majkom, ženom, decom i saradnicima; niko osim krivca ne mora gajiti ni najmanju sumnju u počinjeno zlo, ipak biće otkriven pred nebeskim istražiteljima. Tama najcrnje noći, tajanstvena privlačnost najzavodljivije prevare, nije dovoljna da prikrije ijednu jedinu misao od znanja Svevišnjega. Bog ima tačan izveštaj o svakom nepravednom računu i svakom nepoštenom postupku. Njega ne možemo prevariti spoljnim izgledom ili pobožnošću. On ne čini greške u svom ocenjivanju karaktera. Ljude mogu prevariti oni koji su pokvareni u srcu, ali Bog prodire kroz svaku obrazinu i čita ono što se zbiva u srcu.

Ovo je svečana misao! Dan za danom, prelazeći u večnost, unosi svoj teret izveštaja u nebeske knjige. Reč jednom izgovorena, delo jednom učinjeno, nikada ne može biti opozvano! Anđeli su zabeležili i dobro i zlo. Ni najmoćniji osvajač na Zemlji ne može opozvati izveštaj ni o jednom jedinom danu. Naša dela, naše reči, čak i naše najtajnije pobude, sve ima svoj uticaj u određivanju naše sudbine za dobro ili zlo. Iako ih možemo zaboraviti, oni će izneti svoje svedočanstvo da opravdaju ili osude.

Kao što se obrisi lica nepogrešivom tačnošću odražavaju na uglačanoj umetnikovoj ploči, tako je i karakter verno opisan u nebeskim knjigama. Ipak, kako se malo zabrinjavamo zbog izveštaja koji će se prikazati očima nebeskih bića! Kada bi veo koji odvaja vidljivi od nevidljivog sveta mogao biti povučen ustranu, i kada bi sinovi ljudski mogli da vide anđela koji beleži svaku reč i svako delo, s kojima će se sresti na sudu, koliko bi reči koje izgovaramo svakoga dana ostalo neizgovoreno, koliko dela neučinjeno?

Na sudu će se ispitati upotreba svakog talenta. Kako smo se služili kapitalom koji nam je Nebo poverilo? Hoće li Gospod prilikom svog dolaska primiti svoje s dobitkom? Da li smo iskoristili snage koje su nam darovane, svoje ruke, svoje srce, i svoj um, na slavu Bogu i na blagoslov svetu? Kako smo upotrebili svoje vreme, svoje pero, svoj glas, svoj novac, svoj uticaj? Šta smo učinili za Hrista u ličnosti siromaha, progonjenoga, siročeta, udovice? Bog nas je učinio čuvarima svoje svete Reči; šta smo učinili sa svetlošću i istinom koje smo dobili da bismo ljude umudrili za spasenje? Samo ispovedanje vere u Hrista nema nikakve vrednosti, jedino ljubav koja se pokazuje delima biće prihvaćena kao prava ljubav. U očima Neba ljubav daje vrednost nekom delu. Sve što je učinjeno iz ljubavi, bez obzira koliko neznatno po oceni ljudi, Bog će prihvatiti i nagraditi.

Skrivena ljudska sebičnost, zapisana je u nebeskim knjigama. U njima se čuva izveštaj o neispunjenim dužnostima prema bližnjima, ili o zaboravljenim Spasiteljevim zahtevima. Iz njih će se videti koliko puta smo sotoni posvetili vreme, misao i snagu koji su pripadali Hristu. Žalosni su izveštaji koje anđeli nose prema Nebu. Razumna bića, takozvani Hristovi sledbenici, obuzeta su sticanjem zemaljskih dobara ili uživanjem u zemaljskim zadovoljstvima. Novac, vreme i snaga žrtvuju se razmetanju i popuštanju ličnim sklonostima; ali zato retki su trenuci posvećeni molitvi, istraživanju Pisma, skrušenosti duše ili priznavanju greha.

Sotona stvara bezbroj programa da zaokupi misli, da se ne bave onim poslom koji bi trebalo najbolje da poznajemo. Veliki varalica mrzi velike istine koje uzdižu žrtvu pomirnicu ili svemogućeg Posrednika. On dobro zna da njegov uspeh potpuno zavisi od toga koliko će uspeti da naše misli odvrati od Isusa i Njegove istine.

Oni koji bi želeli da učestvuju u blagodati Spasiteljevog posredovanja ne smeju dozvoliti da ih bilo šta omete u nastojanju da postignu savršenu svetost u strahu Božjem. Dragoceni sati, umesto da budu potrošeni na uživanja, na razmetanje, na sticanje dobitka, trebalo bi da budu posvećeni ozbiljnom proučavanju Reči istine i molitvi. Božji narod treba jasno da razume istinu o Svetilištu i o istražnom ili predadventnom sudu. Svakome je neophodno da lično zna za mesto i rad našeg velikog Poglavara svešteničkog. U suprotnom, neće im biti moguće da pokažu veru koja je neophodna za ovo vreme ili da zauzmu mesto koje im je Bog odredio. Svaki pojedinac može da spase ili izgubi svoju dušu. Svaki čovek treba da se pojavi pred Božjom sudijskom stolicom. Svako mora da se suoči sa svojim velikim Sudijom. Kako je onda važno da svako često razmišlja o svečanom prizoru kada sud bude zasedao i knjige se budu otvorile, kada prema Danilu (12,13), svako treba da ostane »na delu svome«, na kraju svojih dana.

Svi oni koji su primili svetlost o ovim pitanjima treba da svedoče o velikim istinama koje im je Bog poverio. Svetilište na Nebu je veliko središte Hristovog dela u korist ljudi. Ono je značajno za svaku dušu koja živi na Zemlji. Ono nam otvara pogled na plan otkupljenja, dovodi nas do samog svršetka vremena i otkriva pobedonosni ishod sukoba između pravednosti i greha. Zato je veoma važno da svi temeljito istraže ove istine i postanu sposobni da odgovore svakome ko ih zapita za razloge njihove nade.

Hristovo posredovanje za čoveka u nebeskom Svetilištu je isto tako bitno za plan spasenja kao što je bila Njegova smrt na krstu. On je svojom smrću započeo ovo delo, dok se posle vaskrsnuća uzneo da ga dovrši na Nebu. Mi verom moramo ući iza zavese iza koje »Isus uđe napred za nas«. (Jevrejima 6,20) Tamo odsjajuje svetlost sa krsta na Golgoti. Tu možemo steći jasniji uvid u tajnu otkupljenja. Spasenje čoveka postignuto je u beskrajnom žrtvovanju Neba; prinesena Žrtva je dovoljna da zadovolji i najšire zahteve prekršenog Božjeg zakona. Isus je otvorio put do Očevog prestola i Njegovim posredovanjem iskrene težnje svih koji verom dolaze pred Njega, mogu biti predstavljene Bogu.

»Ko krije prestupe svoje neće biti srećan, a ko priznaje i ostavlja dobiće milost.« (Priče 28,13) Kada bi svi koji sakrivaju i opravdavaju svoje greške, mogli da vide sotonino oduševljenje zbog toga, zatim kako se ruga Hristu i svetim anđelima zbog njihovog ponašanja, oni bi požurili da priznaju svoje grehe i da ih odbace. Koristeći se manama karaktera, sotona pokušava da zadobije kontrolu nad celim njegovim umom, i dobro zna da će u tome uspeti ukoliko te iste mane i dalje budu negovane. Zato se stalno trudi da Hristove sledbenike prevari svojim kobnim lukavstvima i ubedi ih da nemaju nikakve mogućnosti da pobede. Međutim, Isus svojim ranjenim rukama, svojim izmučenim telom posreduje za njih, i objavljuje svima koji žele da ga slede: »Dosta ti je moja blagodat!« (2. Korinćanima 12,9) »Uzmite jaram moj na sebe i naučite se od mene; jer sam ja krotak i smeran u srcu, i naći ćete pokoj dušama svojim. Jer je jaram moj blag i breme je moje lako.« (Matej 11,29.30) Prema tome, neka niko ne smatra da su njegove mane nepopravljive! Bog će nam dati vere i blagodati da ih savladamo.

Živimo u doba velikog Dana pomirenja. U vreme ceremonijalne službe, dok je poglavar sveštenički obavljao obred pomirenja za Izrailj, svima je naloženo da »muče duše svoje« kajući se za greh i pokajnički dolazeći pred Gospoda, da ne bi bili istrebljeni iz svoga naroda. Na sličan način, svi koji žele da im ime ostane zapisano u Knjizi života treba sada, tokom ovih nekoliko preostalih dana vremena milosti, koje im je dato, da muče duše svoje žaleći zbog greha i istinski se kajući. Oni moraju duboko i savesno da ispituju svoje srce. Lakomisleni i tašti duh, kome su se predali mnogi hrišćani, mora da bude odbačen. Svima koji žele da savladaju zle sklonosti, koje teže da zavladaju njima predstoji teška borba. Delo pripremanja je pojedinačno. Mi se grupno ne spasavamo. Neporočnost i odanost jednoga neće nadoknaditi nedostatak tih vrlina kod drugoga. Iako će svi narodi morati da izađu na sud pred Gospoda, On će slučaj svakog pojedinca ispitivati takvom brižljivošću i tačnošću kao da nijedno drugo biće ne postoji na Zemlji. Svako mora biti okušan i mora biti pronađen bez mane i mrštine ili takoga čega.

Prizori povezani sa završnim delom službe pomirenja veoma su svečani. Njome su obuhvaćeni značajni interesi. Upravo sada u nebeskom Svetilištu održava se suđenje. Već mnogo godina traje ovo delo. Uskoro – niko ne zna koliko skoro – počeće razmatranje slučajeva živih. U svetoj prisutnosti samoga Boga biće razmotren i naš život. U ovo vreme, više nego ikada ranije, svaka duša treba da posluša Spasiteljev savet: »Stražite i molite se Bogu; jer ne znate kada će vreme nastati!« (Marko 13,33) »Ako li ne uzastražiš, doći ću na tebe kao lupež, i nećeš čuti u koji ću čas doći na tebe.« (Otkrivenje 3,3)

Kada delo istražnog ili predadventnog suda bude završeno, sudbina svih, na život ili na smrt, biće odlučena. Vreme milosti će se završiti kratko vreme pre Spasiteljevog dolaska na nebeskim oblacima. Gledajući unapred u to vreme, Hristos izjavljuje u Otkrivenju: »Ko čini nepravdu, neka još čini nepravdu, i ko je pogan, neka se još pogani, i ko je pravedan, neka još čini pravdu; i ko je svet, neka se još sveti. Evo ću doći skoro, i plata moja sa mnom, da dam svakome po delima njegovim.« (Otkrivenje 2,11.12)

I pravednici i bezakonici i dalje će živeti na Zemlji kao smrtnici – ljudi će sejati i graditi, jesti i piti, nesvesni da je u nebeskom Svetilištu nad njima izrečena konačna, neopoziva odluka. Pre Potopa, kada je Noje ušao u barku, Bog je za njim zatvorio njena vrata, ostavljajući bezakonike napolju. Međutim, u razdoblju od sedam dana, ljudi su, ne znajući da im je sudbina već odlučena, nastavili da žive bezbrižnim, razvratnim životom, rugajući se opomenama o sudu koji im preti. Spasitelj je rekao: »Tako će biti i dolazak Sina čovečjega!« (Matej 24,39) Tiho, nezapaženo kao ponoćni provalnik, doći će odlučujući trenutak koji će zapečatiti sudbinu svih ljudi, i obeležiti konačno povlačenje ponude milosti grešnim ljudima.

»Stražite, dakle… da ne dođe iznenada i da vas ne nađe a vi spavate!« (Marko 13,35.36) U opasnom položaju naći će se svi oni koji su se, umorni od stražarenja, okrenuli privlačnostima ovoga sveta. Dok poslovni ljudi budu zauzeti trkom za dobitkom, dok ljubitelji uživanja budu tražili priliku da se zabave, dok poklonice mode budu stavljale svoje ukrase – možda će upravo u tom trenutku Sudija cele Zemlje izreći presudu: »Izmeren si na merilima i našao si se lak!« (Danilo 5,27)